Savremena stomatologija je , pre svega , bazirana na preventivi,a krajnji cilj je sačuvati zube,njihovu funkciju i estetiku. Gubitak svih zuba nosi sa sobom različite probleme.

Pre svega,onemogućeno je žvakanje, samim tim i normalno varenje,pa se javlja niz tegoba u digestivnom traktu, što utiče na opšte zdravstveno stanje. Disanje je , takođe , otežano.

Poremećaj međuviličnih odnosa,koji je prateći simptom gubitka zuba dovodi do promena na viličnom zglobu.

Estetika je kod bezubih pacijenata ozbiljno narušena,donja trećina lica se smanjuje, ugao usana pada na dole, a nazolabijalne bore se produbljuju.

Osim zdravstvenih i estetskih ,dokazano je da gubitak zuba izaziva i psihološke probleme, od povlačenja u sebe do duboke depresije.

Izrada totalne proteze zahteva znanje,iskustvo,a pre svega zalaganje lekara i zubnih tehničara da rekonstruišu kompletan zubik i pomognu pacijentu da se na ovu nadoknadu navikne.

Pogledajte neke od naših radova!

Navikavanje na totalnu protezu:

Totalna proteza je strano telo i to je prva stvar koju je neophodno objasniti pacijentu,pre nego što se terapija uopšte započne.  Kako je jedan naš profesor govorio – mi ne pravimo zube, nego protetske radove.
Psihološki otpor može sam sa sobom da reši samo pacijent sam.

Mnogo pomaže otvoreno, iskreno objašnjenje šta proteza jeste, šta pacijent može realno da očekuje, šta treba da radi i kako da se vlada.
Generalno gledano – pacijent koji odluči da će nositi protezu će je i nositi, čak i prilično nekorektne radove, sa stomatološke tačke gledišta, i – obrnuto…

Navikavanje na protezu je PROCES.

• Proteza žulja, pacijent ima bolove/nelagodnost pri korišćenju proteze.

Ovo je čest problem – jer proteze se rade u na gipsanom modelu,dakle u statičnom stanju.,a stanje u ustima je dinamično.Gipsani model je tvrd,a sluzokoža usta ugibljiva.Proteza je izrađena od akrilata,koji je vrsta tvrde plastike I ako na nekom mestu jače pritiska tkivo,u početku se javlja crvenilo, a kasnije rane, doslovno do kosti I to za 24 sata
Samo je jedno rešenje: kontrola i korekcija proteze.

Ovde je jako bitno ne nositi protezu ako žulja ili jače pritiska na nekom mestu,nego se obratiti stomatologu,kako bi izvršio korekturu,Nekada je potrebno izvršiti korekcije nekoliko puta.

• Proteza je nestabilna.

Proteza uvek ima određenu mikropokretljivost, no ona ne sme bitno da se pomera, da teži da izleti iz usta, da teži da se “izvrne” ako pacijent zagrize samo na jednu stranu i slično.

Pošto uzroci ovakve pojave mogu biti brojni, i rešenja su razna – od manjih korekcija u zagrižaju do izrade novog rada.

• Pacijent teško jede sa protezom. 

Ovde je u pitanju vežba, navika i samokontrola.

Teoretski, idealno bi bilo da pacijent nožem i viljuškom iseče malko hrane, ubaci u usta, i žvaće tako da sa svake strane ima po jedan zalogajčić.
Koliko ovo realno ljudima uspeva, ne znam, ali je činjenica da pacijenti itekako uspevaju da se nauče da jedu sa protezama, čak i u anatomski vrlo nepovoljnim situacijama. Dobro bi bilo da se krene od mekše hrane koja se lakše žvaće – ali ne kašaste.
Dakle, banane, viršle i slično.
Malo ima pacijenata koji odmah mogu da jedu pečenje i koricu hleba – potrebna je upornost.

• Pacijent teško govori. 

Ovome može sve i svašta biti uzrok; dešava se da npr. za nijansu duži ili deblji prednji zubi otežavaju pacijentu izgovor nekih glasova, ali uzrok može biti i nestabilnost same proteze.

U svakom slučaju – pomaže da pacijent čita naglas, da peva, da drži u ustima kisele tvrde bombone.

Proteza realno smanjuje prostor za jezik, i to neki pacijenti prilično osećaju.
Kada jezik po ustima prevrće bombonu, to ima dva osnovna efekta:
- reguliše se lučenje pljuvačke
- jezik se navikava na smanjen prostor, i pacijent za par dana počinje normalno da prihvata protezu.

• Pacijent ima utisak da je proteza prevelika I ima nagon za povraćanjem. 

Proteza MORA da ima određene dimenzije.
Ako pacijentu to jako smeta, treba razmotriti mogućnost da se proteza malo skrati;

Kod izraženog nagona za povraćanjem pomaže sledeće: da pacijent nosi protezu koliko može da izdrži – makar minut, da se trudi da diše na nos za to vreme.
Ovo vreme se vežbom produžava u toku dana, i obično dovodi do toga da se pacijent za nekoliko dana navikne da nosi protezu celo budno stanje.