Oralna hirurgija se bavi hirurškim lečenjem i zbrinjavanjem tvrdih i mekih tkiva usne duplje.Obzirom da je to najinvazivnija grana stomatologije,zahteva poseban pristup,znanje i zalaganje,kako lekara, tako i pacijenta.
U cilju pružanja najkvalitetnije usluge,lekari naše ordinacije trude se da detaljnim pregledom utvrde indikacije za hirurško lečenje,izvrše potrebnu prehiruršku pripremu i potom Vam obezbede konsultaciju i terapiju vrhunskih stručnjaka iz ove oblasti.
Ukoliko nismo omogućnosti da Vam obezbedimo najadekvatniji metod lečenja ,uputićemo Vas u ustanovu na višem zdravstvenom nivou.
Potrudićemo se da Vas detaljno uputimo u princip i način hirurškog lečenja, objasnimo prednosti i eventualne rizike i potrudimo se da vaše lečenje protekne sa što manje neprijatnosti i komplikacija.
Ovo je najčešća oralnohirurška intervencija i spada u rutinske metode lečenja.Iako se trudimo da do vađenja zuba ne dođe,nekada je to , ipak, neizbežno.Pažljivim radom,koristeći savremen instrumentarijum,trudimo se da ovo,za većinu pacijenata ružno iskustvo, prođe što prijatnije.
Iako je vađjenje zuba rutinska intervencija ,izvodi je stomatolog opšte prakse,traje kratko i prolazi manje-više bez komplikacija,ipak postoje slučajevi kada je neophodno angažovati znanje lekara specijaliste-oralnog hirurga,kao i poseban instrumentarijum, kako bi se zub izvadio.
Da li će vađenje zuba biti “obično” ili “hirurško”, zavisi , pre svega, od samog zuba i razloga njegovog vađenja,zatim od položaja okolnih anatomskih struktura,mnogo manje od veštine i truda opšteg stomatologa.
Na vrhu korena zuba mogu da se pojave promene koje se vide kao loptasta rasvetljenja na rtg snimku.U pitanju su ili infektivne promene-abscesi i granulomi, posttraumatske promene-traumatske ciste,ili razvojne anomalije-razvojne odontogene ciste.
Dijagnostikuju se uglavnom rtg snimkom,ako su asimptomatski,ali vrlo često daju simptome koji podrazumevaju bol i otok,pa je to razlog javljanja stomatologu.
Umnjaci (takođe poznati kao treći molari) su zubi koji se pojavljuju na samom kraju usta između 18 i 25 godine života. Oni poslednji niču od stalnih zuba. Veliki deo populacije nema dovoljno mesta u vilicama za ove zube i na kraju završi sa vađenjem istih.
Ako oni niknu i postave se normalno u zubni niz, mogu biti veoma korisni zubi. Ukoliko ih redovno perete mogu trajati celog života.
Zato što poslednji niču vrlo često nema dovoljno mesta u vilicama za njih, po nekad se pojave u ustima samo do pola ili se uopšte ne vide. Tada takve zube nazivamo impaktirani zubi.
Frenulum je mišićno- vezivno-sluzokožni nabor.
U usnoj duplji uglavnom je najizraženiji na spoju gornje usne i alveolarnog grebena gornje vilice, postavljen između gornjih centralnih sekutića.Takođe,frenulum postoji i na spoju donje usne i alveolarnog grebena donje vilice.
Lingvalni frenulum nalazi se na spoju jezika i poda usta.
Svi ljudi imaju frenulume, manje ili više izražene.Ukoliko su njihove dimenzije velike ili su tako postavljeni da ugrožavaju zube i njihov potporni aparat,ili remete funkciju orofacijalnog sistema,potrebno ih je odstraniti hirurškim putem.
Povreda gornjoviličnog sinusa
Ova komplikacija može da se desi prilikom vađenja bilo kog bočnog zuba u gornjoj vilici. I pored svih preduzetih predostrožnosti, nekada je ova komplikacija, praktično, neizbježna zbog veličine i položaja gornjoviličnog sinusa.
Ukoliko u ustima imate poluiznikao zub,preko njega ćete primetiti parče zubnog mesa (operculum)ispod kog se zavlači hrana i bakterije.Taj prostor je teško dostupan čišćenju,ali i mehanizmima samočišćenja,pa često dolazi do zapaljenja(perikoronitisa).
U većini slučajeva ,takav zub je potrebno odstraniti,jer može dovesti do ozbiljnih problema,ali,nekada je samo dovoljno ukloniti meko tkivo koje smeta.
Potrebno je obratiti se stomatologu,koji će,na osnovu kliničkog pregleda i analize rtg snimka Vašeg zuba proceniti koji terapijski postupak će adekvatno rešiti problem.
Veliki broj ljudi poseduje i nosi mobilne protetske nadoknade. Međutim, manji procenat njih iz više razloga nije zadovoljan svojim protezama.
Napretkom stomatološke protetike veći broj ovih pacijenata ipak dobija, pre ili kasnije, funkcionalno prihvatljivu nadoknadu. Ipak još ostaje priličan broj onih koji nisu zadovoljni funkcionalnim učinkom nadoknade, ili je ne mogu uopšte nositi. Najčešći uzrok ovoj pojavi je loša stabilnost i retencija proteze kao posledica nepovoljnih anatomskih uslova.
Nekada je,u sklopu ortodontske terapije pojedinih malokluzija neophodno izvršiti manje hirurške zahvate,kako bi se primarna terapijaomogućila ili poboljšala.
U planiranju ovakve intervencije neophodna je saradnja i koordinacija tima lekara,koji uključuje ortodonta,oralnog ili maksilofacijalnog hirurga,po potrebi parodontologa,ali i Vašeg stomatologa koji će pratiti tok terapije i kontrolisati Vaše zube i desni.