Poremecaj zarastanja koji je u literaturi poznat kao “dry socket”(“suva alveola”).

Ucestalost ove komlikacije se krece od 1,2-2,0 %.Najcesce nastaje posle vadjenja gangrenoznih i pulpitičnih zuba.Češće u donjoj vilici u odnosu na gornju,češće kod muskaraca nego kod zena,u proleće nego u ostalim godisnjim dobima.

Klinička slika Alveolita

Dva osnovna simptoma su odsustvo zdravog,vitalnog koaguluma i intenzivan bol.Alveola je ispunjena raspadnutim i rastresitim koagulumom,koji je prljavo sive boje,neprijatnog mirisa i koji se vrlo lako kida pincetom(alveolitis exudativa),mada alveola moze da bude i potpuno prazna(alveolitis sicca).Bol se javlja neposredno posle prestanka dejstva anestezije ili treceg i cetvrtog dana ,mada se moze javiti i nesto kasnije.

Prevencija Alveolita

Poželjno je da se zub ekstrahira sa što manje traume,adekvatno izvrši debridman rane.Savetuje se i preoperativno ispiranje usta blagim dezificijentnim sredstvom.Neophodno je da stomatolog ,posle vadjenja zuba,sačeka da se alveola ispuni krvlju ,a ne pljuvačkom.Ako je aveola suva neophodno je isprovocirati krvarenje.

Terapija Alveolita

Cilj terapije alveolita je formiranje vitalnog,elastičnog i kompaktnog koaguluma koji treba u potpunosti da ispunjava ranu i smanji neprijatan bol pacijentu.To se postize uklanjanjem delova raspadnutog koaguluma iz alveole kiretom,u lokalnoj anesteziji jer je intervencija veoma bolna.Zatim se rana ispira mlakim fizioloskim rastvorom i kiretom se isprovocira krvarenje sa čitave koštane površine alveole,a u alveolu aplikuje neko medikamentno sredstvo koje će smanjiti ili suzbiti bol-obicno je to neki medikament koji se resorbuje( na primer Alvogyl) ili, klasično,jodoform-traka nakvašena rastvorom Chlumskog(koji deluje anelgetično).
Bez obzira na aplikovani medikament,predeo alveole treba da se ekstraoralno zrači infracrvenim zracima,dva puta dnevno po 20 minuta,cime se postize vazodilatacija i bolja prokrvljenost alveole.